U uglu sobe svetlela je lampa, snop svetlosti padao je na gitaru na stalku. Minijaturna pozornica, mesto gde poetske i romantične duše vazda očekuju da se nešto neobično dogodi. Nekim čudom bio sam naspavan dremao sam i još nije ustajalo. Do odlaska na posao imalo je sigurno još dva sata.

Mrzelo me je da ustajem i gasim svetlo, znao sam ću se rasaniti i onda je gotovo sa spavanjem te sam se okrenuo na drugu stranu i potrudio se da nastavim gde sam stao i iskoristim preostalo vreme na najbolji način. I dobro mi je išlo. Bio sam nadomak stanja u kom dlaka fali da se uspavaš za posao, kad najednom, u izmaglici polumraka i stvarnosti iza mojih leđa, čuo sam zvuk. Ton, zapravo. Jasan i određen. Nota E, okinuta na najtanjoj žici gitare. Dlačice na vratu su počele da se kostreše jer činjenica da nikoga nema iza mene, ne znači ništa. U realnosti znači, ali u ranim jutarnjim časovima, bunovnim, realnost nije baš nešto za šta možeš da se osloniš, a ja sam se oduvek plašio mraka u hodniku iza sebe.

Ostao sam kul kao znate već ko. Nisam čak ni otvorio oči. Bio sam siguran da mi se učinilo, a ispod haube, mozak je procesuirao informacije. Dlačice se još uvek bile nakostrešene. Baba Roge ne postoje, njima su nas plašili kada smo bili mali, ali, ako ćemo pravo, ko je to mogao da mi objasni u trenutku kada sam čuo još dva tona.

Malo je nedostajalo da skočim iz kreveta i zakačim se o plafon, ali sam pribrano ostao da ležim. Teškom mukom sam odložio urlik na neko vreme, jer da je nešto htelo da me pojede, već bi to uradio. Bio sam mu na izvol'te. Otvorio sam oči, zurio par sam sekundi u polumrakom prekriveno tkanje naslona ugaone garniture, a onda sam se bojažljvo okrenuo, jer, očigledno nešto je želelo moju pažnju i dobilo ju je. Osmatrajući sobu, u potrazi za nekim oružjem, kakvim god, koje bih mogao da dohvatim i da se,  evenutalno, njime zaštitim a onda sam video da na pozornici pod snopom svetlosti lampe nije bila Baba Roga, već leptir, veštica kako je narod zove i baš ona je nasumično okidala žice gitare, a ne kvrgavi crni prsti neke odvratne babe, kako sam očekivao.

Mogao sam da odahnem. Niko nje došao da me pojede ili u najbolju ruku da me odvuče i zatoči u mraku i baci ključ.

Seo sam na ivicu kreveta, a potom sam ustao. Otišao sam do kuhinjskog ostrva dok je leptir prebirao po žicama. Sada mi je bilo jasno da si to bila ti, samo što ti nikada nisi galamila. Sagao sam se i izvadio flašu. Sipao sam. Pre nego što sam je prineo ustima, odsipao sam malo na pod.

Popio sam naiskap. Sipao sam još jednu i nju sam rešio na isti način i vratio se u krevet. Legao sam na leđa, pokrio sam se do grudi i zatvorio oči. Uteha je počela da deluje i tonuo sam u san.

Lampu nisam ugasio. Ostavio sam je, i svetleće zanavek, da svratiš kad možeš.