S vremena na vreme, kolona istovetnih kugli se zaustavi i obrazuje krug. Jedna od njih, znatno manja, uđe u središte kruga i tako provedu neko vreme u mirovanju, kao da su na odmorištu. Ili se, možda, savetuju, ko bi ga znao. Grimase ne postoje na sfernim čeličnim košuljicama, tišina ne govori više od prethodne buke. Nadalje, stenovita podloga postaje suženija i džombastija, tragova nakupljene prašine više nema. Kugle se tiskaju, ali se i tuda kreću bez zadrške, putem kojim su se zaputili pre ko zna koliko svitanja.
Kroz buku kotrljanja sada se probija i pištanje preciznih uputstava koja su im učitanja na terminalu pri tankiranju goriva koje ih pokreće. Moraju se probiti do planinskih lanaca Ide u daljini, do neiscrpnih ležišta goriva kojim će obnoviti zalihe i osposobiti se za dalje napredovanje. Moraju se probiti kroz neugledne drvene kugle koje će im se na putu isprečiti. Sposobnije su... nadmoćne su... Moraju pobediti po svaku cenu.
A, onda, na zaravni koja bi bilo ledina, da je bilo trunke zemlje na njoj, drvene kugle su se konačno isprečile. Nisu to bile prave kugle, tako su bile samo označene u memoriji metalnih kugli. Na sve strane čvorovi i zatupljene rašlje nekadašnjih grana, upleten niz kvrgavih pritki, blago poskakivanje pri kotrljanju. Slab protivnik u direktnom sudaru, raspadale bi se i sejale svoje delove po poprištu.
Metalne kugle se pokrenuše. Najmanja kugla iz svog softvera odabra borbenu formaciju uzimajući u obzir brojnost neprijatelja, konfiguraciju terena i vremenske uslove. Procesor razasla informacije po nervnom sistemu kugli i one se, uz slabo komešanje, razviše u ešalon spreman da se zarije u neprijatelja. Predvodnik se povuče iza imaginarne zakošene borbene linije i formacija zakotrlja ka svojim protivnicima.
Nekoliko trenutaka se činilo da će drvene kugle sačekati udar, a onda počeše da se kreću u svim pravcima, većina se povlačila stazom kojom su dospele na zaravan, neke ka bočnim padinama, a nekoliko ka metalnim kuglama i tako postale prve žrtve. Izgledalo je da metalne kugle imaju lako posao, bez zaustavljanja su mleli neoprezne i zaostale drvene kugle, rasturale njihove ostatke po kamenoj stazi. One koje su se povlačile pred nemilosrdnim naletom metalnih kugli pređoše kameni prerast pod kojim je nekada tekla reka, a njeno korito, puno navaljanih oblutaka ličilo na iscrtanu granicu.
Metalni predvodnik ostaje na svom mestu i nadgleda okršaj. Rotira po kamenitom tlu i rasipa diskretne varnice.
Metalne kugle se prestroje u kolonu na prerastu i ne posustaju. Melju jednu po jednu drvenu kuglu. Izgleda da nijedna neće stići do obronaka Ide i da će metalne kugle, kotrljajući po valovitom terenu stići do svog cilja. Pred njima je još samo jedan prevoj i Ida se postepeno razgolićuje iz svojih izmaglica. Ali, taj prevoj pod sobom krije udolinu dublju od svih preko kojih su već prešli, a na samom dnu se isprečilo tamnosivo uzvišenje od tesanog kamena, raspuklo od suše, ane od vlage nestalih kiša. U njemu je ukorenjeno ogromno stablo, sa korenjem duboko uraslim u pukotine, kao da se za njih čvornovatim prstima drži. Nije to bilo drvo kakvo je drveće nekada bilo, pomalo se činilo da nikad ni nije niklo, već da ga je neka orijaška ruka istesala i grabljivo izuvijala, čvorove mu utisnula kao pečate, a grane izukrštala tako da pogled ne može kroz njih da prodre, već zaluta u njima i ostane upleten.
Brzna rotacije majušnog predvodnika raste. Iz zapretenih delova njegove memorije dopire informacija da je to Magnesovo drvo, o koje je pastir okačio svoje sandale, te užurbano zakotrlja za svojom jedinicom, šalje nova uputstva zagušena bukom kotrljanja metalnih kugli koje neumitno ubrzavaju. A pred samim drvetom, tamo gde samo dve uske staze vode kraj njega, preostale drvene kugle se razdvaja u dva toka i prolazi. Najzad i poslednje drvene kugle protutnjaše po stranama i nestadoše iza gustog tkanja grana.
Iako je poruka najzad primljena, metalne kugle ne usporavaju nego dobijaju dodatno ubrzanje, varnice kočenja uzalud vrcaju na sve strane. Ešalon se ritmički zariva u podnožje Magnesovog stabla, koje preteći nadzire iz svoje krošnje. Predvodnik i dalje hita za njima. I sam biva zahvaćen neželjenim ubrzanjem, iskri kao da sad šalje upozorenja nekoj drugoj koloni metalnih kugli koja će jednom krenuti sa istim ciljem. Najzad, udara i sam po razbijenom ešalonu, odskače preko njih, kao da ih prebrojava ili kažnjava za neuspeh i završava na vrhu zgužvane gomile metala i žica na kojoj još pucaju spojevi, a zavrtnji fijuču na sve strane. Razorene kugle pod predvodnikom još škrguću, motaju lance i zupčanike, na pukotinama curi gorivo i ulje, a uvis leluja bledozeleni gas zbog kojeg su potegli do ovog mesta. Rotiranje male kugle jenjava i nestaje, obrtni momenat je nula, signal koji emituje postaje ravan ton, kao crta na EKG uređaju. Pod drvetom je samo grozd metala podnet kao žrtva drevnoj sili.
Garba je odbranjen, ponovo. Najednom se, negde sa istoka, preko vrhova planina, prevali svetlost i rasu sa metalnih površina poruku poraza. Svetlost po stranama rasenči ravne površine i izbočine, useče tamu u udubljenja i vrtače. Jedna po jedna, drvena kugla se pomaljala iz senki ogromnog drveta, vraćajući se do onesposobljenih metalnih kugli. Sporo su odvajali jednu po jednu žrtvu sukoba i baš svaka se opirala kao da baš tamo želi da ostane doveka. Potom su nestajale po stranama i do sledećeg svitanja kraj drveta nije bilo nijedne. Negde daleko iza Magnesovog drveta koje je ostalo da lenjo čeka novi tovar metala, da bi ga privukao svojom moći, tamo, čak iza novog prevoja talasastog reljefa, vredne drvene kugle su se uskotrljavale po stranama, da bi rasule sa njih ostatke stotina duboko zarđalih metalnih kugli i njihove utrobe. Lomatale su se preko njih i sitnile ih do najsitnijih, neprepoznatljivih komadića. Radoznalac bi, možda, u nekoj drugoj udolini mogao da vidi kako rastu retke mrlje zelene površine, a iz plodnog tla pupe oble mahune novih drvenih kugli. A mogao bi da se raspita i kod oblaka, koji je tamo navratio da vidi ima li šta da se polije.