Čekanje u redu
Z
amišljao sam da ću preostale dane prošlogodišnjeg odmora provesti drugačije. Na nekom zelenom mestu s dosta sunca, obavijen toplinom, a ne čekajući u redu.
Pogrešnom, naravno.
Kada sam stigao na red, rekli su mi, dečko ti nisi za ovde. Dok sam prelazio tamo za gde jesam ugledao sam svoj odraz u ogledalu. Nesiguran da li želim da proverim, vratio sam se korak. Zagledao sam se dobro i stao na sam kraj dugačkog reda.
I dalje su me gurali, smrdeli oko mene. Smrdeo sam i ja s njima.
Uštinuo sam se za obraz u nadi da će me trgnuti i smestiti u neku prijatniju stvarnost i okruženje.
Nije bilo bleska, nije bilo ni smiraja, ni željenog zelenila.
S druge strane, u to sam jedino siguran, u ogledalu je bilo još nečeg, nečeg nedokučivog, nečeg zlokobnog...
